Rođen 15. septembra 1978. u Beogradu. Visok je 1,83 m, težak 80 kg.
Imao je osam godina kada ga je tata Rade, na ne baš preterano oduševljenje mame Dine, odveo na "Marakanu". Već posle samo nekoliko treninga bilo je jasno da je reč o vanserijskom talentu i "Zvezda" je prigrlila malog Marka.
Druženje je trajalo do njegove četrnaeste godine kada su Markovi roditelji dobili posao u Solunu, a on sa samo četrnaest godina potpisao ugovor sa prvoligašem "Iraklisom" iz Soluna i zaradio prve pare. Dve i po godine je igrao u grčkom klubu i postao poznat. Počele su da stižu ponude kako iz grčkih većih klubova, tako i iz inostranstva. Kada su za to čuli čelni ljudi kluba, ponudili su mu grčki pasoš i mogućnost da igra za njihovu reprezentaciju, ali je on to odbio iz želje da se oproba u drugoj zemlji i većem klubu.
Sedamnaestogodišnji Marko odlučuje da u život dalje krene sam. Odlazi u Pariz i tamo potpisuje ugovor za čuveni "Pari Sen Žermen". Bio je to najburniji period u njegovom životu. Potpisao je ugovor kao jedan od najtalentovanijih igrača Evrope i trenirao i nastupao pored takvih majstora kao što su Leonardo, Marko Simone i Rai. Nije odoleo čarima Pariza, uživao je u životu...Mnogo para, poslednji model "poršea", garderobu sa prestižnih modnih pisti. Izlasci, diskoteke, druženje sa ljudima koje je do tada viđao samo na televiziji.
Cehovi ne baš urednog života u Parizu počeli su polako da stižu i Marko je, iako mlad , shvatio da nešto mora da menja.Na molbu čoveka koga je upoznao u Parizu da mu pomogne u Švajcarskoj i na nagovor oca, odlazi u Lozanu, gde je potpisao ugovor na devet meseci i sa klubom koji je bio pred ispadanjem stigli su u poziciju da osvoje šampionat. Igrao je odlično. Na dvadeset jednom meču postigao je četrnaest golova. Usledili su pozivi mnogobrojnih vodećih evropskih klubova.
I tada je načinio, čini se, prvi pogrešan korak. Odlučio je da karijeru nastavi u Španiji, u "Selti". Sa materijalne strane bio je to dobar ugovor, ali je fudbalski stagnirao.
"Selta" je Marka pozajmila austrijskom Šturmu. Doduše, i on je hteo tamo, jer je već imao poziv Ivice Osima, koji je trenirao ovaj klub, da mu pomogne u Ligi šampiona. I tu se zadržao kratko, a onda se definitivno vratio u Beograd. I tada počinje njegov hod po mukama. Za kratko vreme od momka koji je imao sve, šetao trgovima Pariza, vozio najskuplja kola, posećivao najpoznatije klubove, došao je u situaciju da gotovo jedva preživljava. Nekoliko pregovora sa "Zvezdom" je propalo, a da bi ostao u formi, počeo je da trenira sa "Obilićem". Na pripremama se razboleo i usledilo je višemesečno lečenje. Bio je to najteži period u njegovom životu.
Borac po prirodi, nije se predavao. Sa Obilićem se, kako kaže, nisu našli, pa je potpisao ugovor sa Sartidom iz Smedereva. Želja da se vrati fudbalu bila je jača od svega. I uspeo je. Sa Sartidom je osvojio Kup Jugoslavije pobedivši Zvezdu i to njegovim golom, što je bila najbolja preporuka da se posle višegodišnje odiseje, vrati u Crvenu zvezdu, svojoj prvoj i najvećoj ljubavi. Taj povratak obeležen je osvajanjem dve uzastopne "duple krune".
Od 2005. je u berlinskoj Herti. Za skoro četiri sezone u Herti, Pantelić je postao zaštitni znak berlinskog kluba. Igrama i golovima brzo je isplatio dva miliona evra koliko su Nemci uložili u njegov transfer iz Crvene zvezde 2005. godine.
Od 1. septembra 2009. član je holandskog Ajaksa. Letos je napustio Holandiju i preselio se u Grčku. Član je Olympiacosa iz Pireja, i ponovo nosi dres sa brojem 9.
Za reprezentaciju je debitovao 16. novembra 2003. protiv Poljske (3:4) u Ploku. Interesantno je i to da mu nikako nije polazilo za nogom da zatrese mrežu u takmičarskim susretima, sve do susreta sa Rumunijom (5:0) kada je bio strelac jednog i asistent kod dva gola "orlova".
Učesnik Svetskog prvenstva 2010. u JUžnoj Africi.
